Наше речи злата вредне!

Српски језик увек је био отворен према утицајима са стране. Но, ти утицаји некада су оправдани, а некада не. Од најранијег времена наш језик је био изложен утицају грчког и латинског, па су у нашем језику присутни многи интернационализми                ( демократија, република, критика, концерт, проблем, минут, стадион, кандидат) ; касније су дошли турцизми (занат, топ, чамац, табор, будала, ћорсокак, муштерија, ћелав, сакат, бајат), хунгаризми (соба, ципела, лопов), англицизми (компјутер). Ово су примери страних речи које су се сасвим одомаћиле и уклопиле у наш језички систем и за њих је сада тешко наћи замену. Међутим, постоји много других речи позајмљених из страних језика које се неоправдано користе у нашем језику потискујући наше домаће изразе. Многе наше речи су незаслужено запостављене, као што се нпр. често заборављају именице раздобље, подручје, обележје, зарад интернационализама период, територија, карактеристика. Често се у образовним емисијама може чути енглеска реч univers, преведена као универзум, иако постоје наша три синонима за исти појам: свемир, космос, васиона. Неоправдана је и употреба русизама као што су речи оформити(обликовати, образовати, формирати), превасходно ( првенствено, претежно), на уштрб (на штету, на рачун).

Још једна појава присутна у српском језику јесте бирократизација језика, „вештина да се говори, а да се ништа не каже“. Бирократски језик је најчешће преопширан, компликован и извештачен. Уместо јасних и једноставних израза често добијамо гомилу стручних речи изречених званичним тоном. На пример учитељ је постао професор разредне наставе; школе – образовно-васпитне установе; болнице – клиничко-болнички центри;  камион-теретно возило; хотел – угоститељски објекат, а  у временској прогнози метеоролози обично очекују процес постепеног побољшања (или погоршања) временских прилика, уместо лепшег или лошијег времена.

У нашем језику веома је популарно користити помодне речи најчешће преузете из енглеског језика. Типичне, скоро одомаћене стране речи присутне најчешће у говору младих јесу тренд, шоу, имиџ, екстра, кул..., а  са развојем модерних технологија   све више се  неоправдано користе речи попут лајк, чет, таговати, смајли, што само доводи до осиромашења речника младих генерација. На питање: „Како је било у граду?“ добићемо оскудан одговор: „екстра“ или „супер“ уместо наших прилога: сјајно, дивно, одлично.

Чини се да су многи заборавили  речи Стефана Немање да један народ живи само дотле док чува свој језик. Зато, чувајмо своје речи, јер оне су злата вредне!  Лепо је речено –  Завештање Стефана Немање о језику и писму (Милета Медић, „Завјештања“)

Примери наведени у тексту преузети су из „Српског језичког приручника“, Павле Ивић, Иван Клајн, Митар Пешикан, Бранислав Брборић, Београдска књига, Београд, 2007.

Advertisements

Где греше они који то не би смели!!!

O televizijskom govoru (Politika, 20111205)

Овај чланак  има за циљ да прозове телевизијски говор и да укаже на то да медији треба највише да воде рачуна о јавној речи. Међутим, у међувремену дошло је до одређених промена у правопису, тако да поједине синтагме, за које Бошко Ломовић тврди да су неправилне, данас су дозвољене и обрнуто. Детаљну анализу овог текста извршила је колегиница Драгана Матић.  Сматрам да чланак не треба брисати због његовог основног циља, али обратити пажњу на указане грешке. Хвала колегиници!

Коментар колегинице Драгане Матић:
Има разних грешака у чланку којим Бошко Ломовић наводно указује на туђе грешке. Могуће је и да ти предлози нису произвољни и засновани на укусу аутора текста, већ да су заиста наведени као правилни у неким давнашњим издањима књига појединих језикословаца, али данас су неки од тих предлога просто погрешни и у нескладу са савременим језичким стандардом. Ако П10 прописује да се каже „изложби“, и да је застарело „изложаба“, док су за приредбу исправна оба облика генитива множине, зашто би неко тврдио супротно у чланку којим саветује друге? Свакако да није правилно рећи „победили су ’Рада’“, већ само „победили су ’Рад’“, будући да се не ради о имену живог бића које би зато имало акузатив једнак генитиву у мушком роду, или је боље да и ја напишем само „падеж!“, као што бисмо и ђаку нагласиле при прегледу писменог задатка у коме стоји како неко вози „мерцедеса“ или навија за „Рада“. Први пут видим да неко још препоручује такво писање, тако да сам сигурна да је ту у ствари само дошло до техничке грешке, тј. да су исправна и неисправна реченица замениле место у чланку.
То да није исправно рећи „задњи“ него „последњи“ одавно не важи, што се може прочитати и у Клајновом Српском језичком приручнику као и у једнотомном Речнику српскога језика Матице српске, који се може наћи и на интернету, док је Клајн одавно у РЈН-у признао и употребу израза „још увек“. Потпуно су нормални изрази „са радом“, „испоштовати“, „до сутра“, „свако мало“ који се могу неком не допадати, али их то не чини неправилним, док оно да није исправно рећи „из шупљег у празно“ не знам како ни да прокоментаришем. Исправно је „довиђења“, а не „до виђења“, како је било до 2010. године.
Срдачан поздрав од колегинице Драгане Матић

Правописни проблем

Решавање правописног проблема :
Замислите ситуацију да се налазите у зборници и да један колега има језичку недоумицу. Ево једне измишљене ситуације из зборнице у којој је учествовало више актера.

„Драгана, искипила ти је кафа“, узбуђено ће Мира. Није ми искипила, него искипела, подсмешљиво одговори Драгана. „Ма хајде, о чему причаш, не каже се кипе кафа, него кипи кафа“, увређено ће Мира, „према томе, кафа је искипила“. „Где је Марија да нам разреши дилему? Марија, да ли је правилно рећи искипила кафа или искипела кафа?“
„Па, ено вам Правопис на полици, саме пронађите шта је правилно, журим на час, лако је вама кад имате паузу. А док већ тражите шта је правилно у вези са вашом кафом или у вези ваше кафе, потражите и да ли је колега Сава тренутно гледалац или гледаоц кипљења кафе“, зачикава их Марија одлазећи на час.
„Шта мени Марија сад пребацива лоптицу“, озбиљно ће Сава,“ зар не види да сам на телефону“? „Молим те, Саво, кад сиђеш с телефона, скувај и попи кафу, па дођи у Милицину учионицу“, уз смех рече Мара отварајући врата. „Доћићу небрини, донећу и Правопис да заједно пронађемо како се правилно изписују речи које смо погрешили.“ „Кад сте већ у Миличиној учионици, одкуцајте и отштампајте наше недоумице“, рече Драгана листајући Правопис.

Задатак за све оне који желе мало да се баве правописом и правилним изговором појединих појмова јесте да помогне Драгани, Мири, Марији и Сави да пронађу неправилно написане и неправилно изговорене речи.

Решење правописног проблема