Наше речи злата вредне!

Српски језик увек је био отворен према утицајима са стране. Но, ти утицаји некада су оправдани, а некада не. Од најранијег времена наш језик је био изложен утицају грчког и латинског, па су у нашем језику присутни многи интернационализми                ( демократија, република, критика, концерт, проблем, минут, стадион, кандидат) ; касније су дошли турцизми (занат, топ, чамац, табор, будала, ћорсокак, муштерија, ћелав, сакат, бајат), хунгаризми (соба, ципела, лопов), англицизми (компјутер). Ово су примери страних речи које су се сасвим одомаћиле и уклопиле у наш језички систем и за њих је сада тешко наћи замену. Међутим, постоји много других речи позајмљених из страних језика које се неоправдано користе у нашем језику потискујући наше домаће изразе. Многе наше речи су незаслужено запостављене, као што се нпр. често заборављају именице раздобље, подручје, обележје, зарад интернационализама период, територија, карактеристика. Често се у образовним емисијама може чути енглеска реч univers, преведена као универзум, иако постоје наша три синонима за исти појам: свемир, космос, васиона. Неоправдана је и употреба русизама као што су речи оформити(обликовати, образовати, формирати), превасходно ( првенствено, претежно), на уштрб (на штету, на рачун).

Још једна појава присутна у српском језику јесте бирократизација језика, „вештина да се говори, а да се ништа не каже“. Бирократски језик је најчешће преопширан, компликован и извештачен. Уместо јасних и једноставних израза често добијамо гомилу стручних речи изречених званичним тоном. На пример учитељ је постао професор разредне наставе; школе – образовно-васпитне установе; болнице – клиничко-болнички центри;  камион-теретно возило; хотел – угоститељски објекат, а  у временској прогнози метеоролози обично очекују процес постепеног побољшања (или погоршања) временских прилика, уместо лепшег или лошијег времена.

У нашем језику веома је популарно користити помодне речи најчешће преузете из енглеског језика. Типичне, скоро одомаћене стране речи присутне најчешће у говору младих јесу тренд, шоу, имиџ, екстра, кул..., а  са развојем модерних технологија   све више се  неоправдано користе речи попут лајк, чет, таговати, смајли, што само доводи до осиромашења речника младих генерација. На питање: „Како је било у граду?“ добићемо оскудан одговор: „екстра“ или „супер“ уместо наших прилога: сјајно, дивно, одлично.

Чини се да су многи заборавили  речи Стефана Немање да један народ живи само дотле док чува свој језик. Зато, чувајмо своје речи, јер оне су злата вредне!  Лепо је речено –  Завештање Стефана Немање о језику и писму (Милета Медић, „Завјештања“)

Примери наведени у тексту преузети су из „Српског језичког приручника“, Павле Ивић, Иван Клајн, Митар Пешикан, Бранислав Брборић, Београдска књига, Београд, 2007.