Српски језик

Завештање Стефана Немање о језику и писму

Реч Стефана Немање (оца Симеона) изговорене на самртничкој постељи, које је записао његов најмлађи син Растко, Свети Сава(из књиге „Завештање Стефана Немање”, писца Милета Медића)

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ – изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град, него најмању и најнезнатнију реч свога језика. Земље и државе не освајају се само мачевима, него и језицима. Знај да те је туђинац онолико освојио и покорио, колико ти је речи поткрао и својих натурио.

Народ који изгуби своје речи престаје бити народ. Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа с другим, тамо где се језик једног народа таре о језик другог народа. Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никад се помирити не могу. Два народа могу живети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измешају, они су као две војске у битки на живот и смрт. Док се год у тој борби чује и један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпосле се чује само један. Битка је завршена. После изгубљеног језика нема народа. Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-две, као рат међу народима, него век или два, а то је за језик исто тако мала мера времена као за човека трен или два.

Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове, него изгубити језик. После изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ. После изгубљеног језика нема народа. Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Кад ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека само слушају.

Тамо где одзвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник, обрће наша реч, знај, чедо моје, да је то још наша држава, без обзира ко у њој влада. Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће тако освојен део земље и народ кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.

Милета Медић

Advertisements

9 thoughts on “Српски језик

  1. Izvanredno!
    Trebalo bi dati nagradu onom ko ima nazive radnji, restorana… napisani ćirilicom. Pogledajte samo neke fotografije Beograda, a i isto je i u drugim gradovima u Srbiji, neposredno pred Drugi svetski rat. Sve sama ćirilica, retko gde latinica a o engleskom da i ne govorimo. Toliko.
    ZB

  2. Треба неговати матерњи језик, повећати фонд часова матерњег (српског) језика, увести лекторске вежбе. Градиво основне школе је толико обимно да ученици пола од тога не успеју да усвоје, тако да у средњој школи уместо надоградње често има времена само за попуњавање рупа. Једноставно, требало би да деца из основне школе изађу са основама језика, а да га онда у зависности од одабране средње школе, надограђују у одговарајућем обиму. Не може, на првом месту уџбеник за гимназије и средње стручне школе да буде исти. Али, ваљда ће се једног дана нешто променити…

    1. У праву сте, драга колегинице. И сама сам врло разочарана нашим школским системом и чињеницом да су нам деца све више неписмена. У многим страним земљама фонд часова матерњег језика је од 6 до 9 часова недељно. Да, можда се једног дана нешто промени…..

    1. На много места стоји да су ово Немањине речи. Искрено, први пут читам другачије. А је л’постоји неко научно, званично тумачење овог текста које доказује тезу из чланка Политике?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s