ЧАРОБНО СЕЛО – дечји истраживачки центар, Бања Врујци

10703668_668136676633923_2159477981088363572_n

Advertisements

Пловећа конференција по Дунаву

У организацији МОДС-а (Мрежа организација за децу Србије), чији је УГ Креатива један од оснивача, представници Креативне младости учествовали су од 21. до 23. јуна на међународној пловећој конференцији Дунавом од Београда до Будимпеште. На конференцији су учествовале организације из Србије, Хрватске, Немачке и Бугарске које су дебатовале о волонтеризму, неформалном учењу и професионалном образовању.Будапест 1

будапест 2 Будапест

Шта би Вук рекао данас?

Zavestanje Stefana Nemanje          Понедељак. Вероватно најомраженији дан у животу сваког школарца, средњошколца

и студента. Али, изгледа не и за моју другарицу, која је сва разиграна и озарена тог јутра ушетала у  учионицу. Пре него што су се врата отворила, могао се чути и  разлог одушевљења, јер док је она кулирала на партију у својој ултра модерној пинк хаљиници, Никола ју је позвао на дејт. А, од када ју је он стартовао, почеле су спекулације да су у вези.

Сваки заљубљеник у свој матерњи језик може да примети да ту нешто није у реду.

На српски језик су векови наталожили турцизме, германизме,галицизме, али и бројне друге туђице, чија је превласт на балканским просторима оставила свој лични печат.

Међутим, у Србији је млађа популација углавном фокусирана на“ кулирање“ и“ блеју“ на неком лајв наступу, глумцима расте рејтинг, јер их фаворизују њихови фанови, а на билбордима се кроз маркетинг рекламирају одређени брендови који желе да истакну свој тренд.

Тачан извор настанка модерног англо-српског језика је непознат и савременом твитеру, фејсбуку и сајберспејсу уопште. Превасходно је Вук Караџић, као експерт за српски језик, формирао азбуку, саставио микс српских народних умотворина, које данас у библиотекама скупљају прашину, јер је савемени човек пребукиран да би чувао и вредновао свој језик, који се деформише, изобличава и нестаје, те се самим тим претпоставља да ће ускоро престати његова егзистенција. Да ли би наш највећи језички реформатор разумео данашњи  телевизијски и економско пропагандни програм где се људи информишу да је на новом фешн-вику перформанс модела био изванредан? Да ли би схватио од чега болује ако му доктор препише рецепт за одређен медикамент, јер има инфекцију респираторних органа?

Ми, као млади потомци нашег Вука, којим би требало да се поносимо, презентујемо његов рад и дело, толико тонемо у вештачке помодне англицизме и бирократски језик.

Језик је творевина која живи и мења се али, не до те границе да неоправдана употреба страних речи и израза постане наша свакодневица. Којим ми то језиком говоримо? Шта би нам Вук данас рекао?

Андријана Чарапић, II5

(радна верзија састава који је освојио треће место на конкурсу Друштва за српски језик и књижевност)

Зашто мислимо да су туђе речи боље и звучније од наших?

У тексту Ивана Ружичића, професора филозофије, Убијање речи или нешто много горе од тога наћи ћемо одличне примере неоправдане употребе страних речи уместо домаћих…

пише: Иван Ружичић, професор филозофије

У последње време сведоци смо нагле, и без икакве мере, употребе страних речи и израза у нашем јавном животу. То је почело у просвети пре десетак година увођењем нове терминологије у виду курикулума, евалуације и сл., а у најновијем случају, од пре пар месеци, то се наставило и у политичком и јавном говору. Најпре су то учинили Председник Републике, Председник Владе, Први потпредседник и онда је то постало уобичајено у медијима, до нивоа неукуса. Посебно то постаје „гомилање речи без икаквог смисла и значења“ када се у једној реченици употребе по два или три таква термина. Да ли неко мисли да ће употребом тих термина бити паметнији и образованији, или је у питању нешто друго, не знам, али знам да је то својеврстан „језички геноцид“ и насиље над српским језиком на које се мора указати.

Одавно је познато да су мисли и речи нераскидиво повезане и да без језика не би било ни мишљења. Такође, зна се да су границе језика границе нашег света и самим тим сужавање језика, т.ј. брисање из употребе речи из сопственог језика, сужава нам свет и мисаони простор и могућности нашег деловања. Човек као духовно и мисаоно биће стално тежи да своје мисли што прецизније и јасније искаже и то чини различитим језицима, а највише речима кроз говор и писање. Ако је својевремено Др Никола Поповић могао да учини одличан превод Хегелове „Феноменологије духа“ са немачког на српски језик, а има и читав низ других примера за то, јасно је да је наш језик богат и разноврстан тако да га никако не треба постепено убијати и наше речи замењивати страним терминима. Посебно је то битно ако хоћемо, не да те речи заживе, већ да учинимо то на шта се оне односе и шта значе.

Без намере да правим опсежну анализу указаћу на пар тих термина чија је употреба нарочито сада раширена и „модерна“.

Термин имплементација је у свакодневној употреби у политичком и јавном говору. У Лексикону страних речи и израза, Милана Вујаклије, издавач Просвета Београд, 1996/97. година, на страни 325 се наводи да имплементација значи извршење, спровођење (наредбе), примену. Зашто, зависно од контекста реченице не кажемо примена нпр. споразума или договора, већ кажемо имплементација. Онај ко то слуша и не разуме шта треба да се учини са тим нпр. договором и обично у пракси од тога и не буде ништа. Можда се избегавају српске речи и због тога што имплементација значи и спровођење наредбе, али то је већ за дубљу анализу.

Термин аплицирати, на 64. страни у већ поменутом Лексикону, између осталог значи: брижљиво изучавати, прионути на неки посао, ставити …, али се код нас најчешће употребљаву у значењу пријавити се за нешто. Обично „аплицирамо“ за нека средства, али треба стално имати на уму да то, за шта се пријављујемо, треба пажљиво изучити и да треба прионути на неки посао. Када неко каже аплицирати, ово потоње губи из вида, а то је овде најважније.

Термин партиципирати, на страни 653 код Вујаклије, значи учествовати у делу, или имати у нечему учешћа, и зато је неумесно уместо учествовати рећи партиципирати.

На страни 713, поменутог речника термин презентација, између осталог значи предавање, представљање, приказивање… Ако се настави са овом заменом наших речи, предавачи ће постати презентери, али то више неће бити преношење нових мисли и идеја, већ продавање магле.

Већ поменути термин евалуација, на 246 страни Вујаклијиног речника значи одређивање вредности, а евалуирати нешто значи оцењивати и то је сасвим јасно.

Још један страни термин добија све већу примену. Термин скрининг на 829 страни код Вујаклије значи проверавање, али зашто да један политичар каже проверавање, кад ће сви схватити да је он као ђак у школи кога учитељ проверава, па је зато боље рећи скрининг, „да се Власи не сете“.

Могло би се ово наставити у недоглед, али крајње је време да не избацујемо наше лепе речи из језика и говора и да их не замењујемо терминима без смисла и значења. Нека ово буде мали позив да од сада то више не радимо и да поштујемо наш језик. Ако ми то не учиними, нико други то неће учинити.

Васпитање младих за хумане односе међу половима кроз српски језик

porodica 123

 

 

 

 

 

 

Васпитање младих за хумане односе међу половима је рад у коме је акценат стављен на васпитну улогу школске лектире у формирању здравих и хуманих односа међу половима.