Косовски бој кроз српски језик и историју

slika-7.jpgШта су историјске чињенице, а шта легенда? Презентација Косовски бој кроз српски језик и историју! Презентација представља део рада који је добио трећу награду на конкурсу Дигитални час 2

Advertisements

Виле Чаробног села

vile 2Све четири смо се састајале у Вилином лугу, скровитом месту Бање Врујци, као и сваке године када шума почиње да зелени и када ветрови Крстовог брда почну да вијоре наше златне и смеђе локне.

Долазиле смо ту увек на позив наших омиљених сестара Пролећне виле Ђурђице и Летње виле Сунчице и проводиле најрадоснија пролећа и лета некад врела, некад кишна, али увек, увек чаробна. С јесени смо се моја четврта сестра, Јесења вила Босиљчица и ја враћале у наш крај обасут миомирисним босиљком по коме је она и добила име, бежећи од познојесењих киша и ветра, јер на Крстовом брду нисмо имале склоништа и заклона.

Овог лета у Вилин луг допирали су познати, али нови мириси, које до тада никада ту не осетисмо. Мирис њеног омиљеног босиљка помешан са опојним мирисом менте и храстове коре. Одакле то допире? Све четири нас је понело ово сагласје мириса и ми полетесмо у истом тренутку затворених очију. Брзо смо стигле, било је тако близу.

Пред нашим широм отвореним очима пуним неверице указа се чаробан призор, чаробан амбијент, чаробно поље прекривено ментом, Чаробно село. Згледасмо се. Зар је могуће да ово постоји, чаробно село по нашој мери! Четири кућице, зелена, жута, црвена и плава као да су чекале само на нас! Бојажљиво отворисмо чаробно осликану капију, а пред нама се неочекивано створише неки необични ликови, који са широким осмесима рекоше углас: „Најзад!!! Чекамо вас већ дуго, дуго!“ Били су то домаћини Чаробног села, чаробњаци: Чаробњак Запад Јесенко, Чаробњак Југ Авантурко, Чаробњак Исток Цветуљко и Чаробњак Север Божидарко. Магично и нестварно. Опори мирис менте оплемењен благим мирисима босиљка, сунцокрета и храстове коре помеша се са радошћу и узбуђењем, које нам испуни душу.

Чувари Чаробног села показаше нам наше будуће домове, а ми саме схватисмо нашу улогу о којој нам је мајка још у детињству шапутала: „Рођене сте да будете заштитнице годишњих доба, свака у складу са енергијом коју носите у себи“. Јасно је било одмах да ће се моја сестра Сунчица настанити у летњој црвеној кућици – „Летња врева“ јер је одувек уживала у чарима лета и летњих месеци. Ђурђица је не размишљајући закорачила у пролећну зелену кућицу – „Пролећна журба“ где је све бучно и ужурбано, баш каква је и сама била. Босиљчица је кренула за мирисом босиљка у чијем грму је и рођена, и било је јасно да ће она чувати Јесен у жутој јесењој кућици – „Јесења гозба“ где се вазда гостује и части. А, ја, Плава вила Божица, наравно, кренула сам ка плавим вратима иза којих се крила Зима у свом белом руху. Опрезно сам прекорачила преко плавог прага изнад којег је стајао натпис „Зимски мир“ и тада је било јасно да је лутању, мојих сестара и мене, дошао крај. Најзад смо биле на месту због којег смо и дошле на свет, биле смо у луци годишњих доба, сасвим спремне да се бринемо свака о свом делу године.
Године пролазе, али ми смо овде заувек. Време у Чаробном селу губи значење, само се мери сменом годишњих доба. Посећују нас наши мали пријатељи, које волимо највише на свету, а то сте ви деца. Једно вам је свима заједничко, када дођете, више од нас, из нашег Чаробног села не желите да одете, јер ми имамо времена напретек за разлику од ваших родитеља који увек негде журе.
Са нама ћете овде истражити како изгледа једно право сеоско домаћинство, показаћемо вам како се меси прави сељачки хлеб, како се праве старе заборављене играчке као што су лук и стрела, како се тка, везе, плете, али и како се сади и негује цвеће, воће и поврће. За време сунчаних дана браћемо шљиве, јабуке, грожђе, трешње, јагоде, једном речју живећемо у складу с природом, што и јесте наш животни мото. Волели бисмо да постане и ваш, када се из Чаробног села вратите својим кућама. Дођите, чекамо вас у нашој бајци…

 

Ауторке: Катарина Чарапић и Жељана Радојичић Лукић

 

Доситејеви Савети здравога разума

Савети здравог разума (Совјети здраваго разума) објављени су у Лајпцигу 1784. године. У њима је изнео детаље о свом књижевном раду и развио идеје просветитељског учења. Совјети су критика српског народног и црквеног живота са позиција савремених просветитељских идеја. Дело се састоји од изабраних савета умних људи преведених са разних језика. То су морални и полемични огледи који имају васпитну вредност у ширењу просветитељских идеја. Основно начело које Доситеј заступа је чврста вера у здрав разум и науку, потребу за развијање школства код Срба, а против сујеверја и духовне заосталости калуђера, које оштро напада.

Више о овој теми погледајте код Аце Тодосијевића на блогу  Учионица историје.