Памтим те…

Памтим те у овој садашњости бурној,

нечитке стихове посвећене увек жени другој,

памтим те у твом лежерном стилу,

памтим и сваку твоју добру вилу.

 

Памтим и ћутим,

памтим и слутим,

памтим шта кажеш,

али горе, не можеш да лажеш.

 

Горе је јасно и све је чисто,

горе ништа више није исто,

горе си сам и огољен,

а овде жаљен, омрзнут, вољен.

 

Памтим ти осмех и памтим лик,

твоја два прста на рамену мом

и твојих речи подругљив тон

да горе не планираш као праведник.

 

Памтим и жалим,

памтим и молим

да Бог ти опрости,

да ти милости.

 

Памтим тежину твог судњег дана,

неверицу, ужас на лицу свих,

памтим ширину два ока врана

и њихов неми очајнички крик!