Којим то језиком говоримо?

1297119403520060Обожавам овај наш аутентични непоновљиви језик, пун значења, обрта, синонима; пун наталожених слојева историје испод којих се открива све оно што нас је мрвило и трло, што нас је учило и образовало, што нас је радовало и болело, што је изграђивало наше језичко биће. И турцизми, и германизми, и хунгаризми, и русизми, галицизми, стопили су се у једно и више не разликујемо одакле је која реч дошла, које време ју је донело. Једноставно је ту и чини српским језик богатијим, шаренијим, раскошнијим. Али, крај 20. века и  21. век носе једно ново језичко поглавље, један нови имагинарни свет у коме важе нека нова језичка правила, у коме се развија неки нови сурогат језик који није ни српски ни енглески, а подсећа и на један и на други.

Да се разумемо, енглески језик је језик којим говори цео свет и, ма колико ја волела и фаворизовала свој језик, чињенице су чињенице. Непознавање енглеског језика ствара блокаду, баријеру, зид иза којег се остаје, иза којег се не напредује ни у ком смислу. Непознавањем енглеског језика осујећени смо да изразимо мишљење, став, да равноправно учествујемо у дијалогу. И, водећи се овом спознајом, одлучила сам да и ту препреку савладам. У томе ми изузетно помаже један одличан сајт (http://english-online.rs/), који од срца препоручујем свима који се осећају попут мене и који желе да науче енглески језик, а при том немају времена за курс коме ће физички присуствовати.

Међутим, све то ме не спречава да и даље обожавам свој језик, да проучавам његова граматичка и правописна правила, да пишем ћирилицом, нашим јединственим писмом, и онда када ми кажу да ми блог неће бити довољно читан.  Али, то радим ја и  неколицина мојих колега, заљубљеника у свој језик, неколицина нас који изговарамо и понављамо сваку реч надахнутог  говора проф. Рајне Драгићевић. А, шта ћемо са бујицом оних који руше властити језик неконтролисаном употребом англицизама, бујицом, која носи све оно што српски језик чини оним што јесте? Не, нисам  против уплива страних речи у наш, рекла сам то на почетку. То се,  заправо, и не да зауставити, јер језик је творевина која живи и мења се,  али одлучно јесам против извртања  енглеског у српски. Када то кажем, мислим на све распрострањенију праксу да се енглеске речи посрбљавају, да им се дају наше граматичке категорије, да се неоправдано користе и онда када имамо сасвим одговарајућу замену. Конкретно, то значи да нећу да „шерујем“, већ ћу да поделим; нећу да „четујем“, него да разговарам или ћаскам, нити ћу да „сејвујем“ документ, већ да га сачувам. И овим текстом  не „фокусирам“, већ усмеравам пажњу читалаца на две ствари: на чување властитог језика, јер то је једини који имамо, једини који чува наш идентитет, и на учење енглеског, јер то је пропусница за свет.

Говоримо српски, енглески, говоримо све језике света, али изворно, одговорно, савесно.

Небеска река

Обрада бајке „Небеска река“ Гроздане Олујић кроз српски језик, грађанско васпитање и одељењску заједницу. Рад се налази у Бази знања Креативне школе под називом

Kako ostvariti zelje, snove kad roditelji kazu ne