НЕГОВАЊЕ И ОЧУВАЊЕ ЋИРИЛИЧНОГ ПИСМА

Веома важна област српског језика јесте језичка култура, која  је истовремено култура и свест очувања и коришћења нашег ћириличног писма, које је званично писмо наш%d1%9b%d0%b8%d1%80%d0%b8%d0%bb%d0%b8%d1%86%d0%b0е земље и по коме смо јединствени и препознатљиви у свету.

У Србији је ћирилица, чланом десет Устава, дефинисана као службено писмо, док је употреба других језика и писама уређена законом на основу Устава. Дакле, друга писма нису забрањена, али она Уставом Србије нису дефинисана као службена нити је Србија дефинисана као држава са два писма. Међутим, и поред тога, латиница је у много широј употреби са најчешћим образложењем да је то светска пракса и да је асимилација захтев новог доба и нових технологија. Да ово образложење није утемељено, доказују бројне државе попут Кине, Израела које љубоморно чувају свој национални  идентитет садржан у свом језику и писму. Осим тога, и  сам Гугл, рекло би се, показује веће  поштовање према нашем писму одлучивши да све садржаје на српском језику приказује на ћирилици. Више о овој теми може се наћи на следећем линку.

Охрабрује чињеница да се и медијски све више указује на неопходност очувања ћирилице. У једном од прилога РТС- а изједначава се очување ћирилице са борбом за идентитет: „Језици и писмо су у основи националног идентитета. Срби су народ ћириличке културе. На ћирилици хиљаду година стварају споменике, који чине ризницу светске културне баштине – Мирослављево јеванђеље, Душанов законик, повеље и хрисовуље, житија светитеља и владара. Није ли ово довољно да очување ћирилице буде национално питање и озбиљан разлог да се установи језичка политика и стриктно одреди службена и јавна употреба језика и писма?“, каже се у прилогу.

Још једна значајна акција, која је покренута, јесте акција Негујмо српски језик, коју су идејно су осмислили почетком 2015. године Владан Вукосављевић, тада секретар за културу града Београда, а сада министар за културу и информисање Републике Србије и Вељко Брборић, управник Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду.

После тога је направљен споразум о сарадњи Филолошког факултета у Београду и Секретаријата за културу града Београда, а акцији су се прикључили и Библиотека града Београда (управник Јасмина Нинков) и Радио-телевизија Србије (медијски спонзор). Више о акцији Негујмо српски језик

Тема очувања и неговања српског језика и писма је сигурно најинтегративнија тема на свим нивоима школовања. Управо смо ми, просветни радници, дужни да нагласимо својим ученицима важност употребе, а самим тим и очувања српског ћириличног писма кроз све наставне предмете.

Химна акције „Негујмо српски језик“

Постави коментар