Зашто мислимо да су туђе речи боље и звучније од наших?

У тексту Ивана Ружичића, професора филозофије, Убијање речи или нешто много горе од тога наћи ћемо одличне примере неоправдане употребе страних речи уместо домаћих…

пише: Иван Ружичић, професор филозофије

У последње време сведоци смо нагле, и без икакве мере, употребе страних речи и израза у нашем јавном животу. То је почело у просвети пре десетак година увођењем нове терминологије у виду курикулума, евалуације и сл., а у најновијем случају, од пре пар месеци, то се наставило и у политичком и јавном говору. Најпре су то учинили Председник Републике, Председник Владе, Први потпредседник и онда је то постало уобичајено у медијима, до нивоа неукуса. Посебно то постаје „гомилање речи без икаквог смисла и значења“ када се у једној реченици употребе по два или три таква термина. Да ли неко мисли да ће употребом тих термина бити паметнији и образованији, или је у питању нешто друго, не знам, али знам да је то својеврстан „језички геноцид“ и насиље над српским језиком на које се мора указати.

Одавно је познато да су мисли и речи нераскидиво повезане и да без језика не би било ни мишљења. Такође, зна се да су границе језика границе нашег света и самим тим сужавање језика, т.ј. брисање из употребе речи из сопственог језика, сужава нам свет и мисаони простор и могућности нашег деловања. Човек као духовно и мисаоно биће стално тежи да своје мисли што прецизније и јасније искаже и то чини различитим језицима, а највише речима кроз говор и писање. Ако је својевремено Др Никола Поповић могао да учини одличан превод Хегелове „Феноменологије духа“ са немачког на српски језик, а има и читав низ других примера за то, јасно је да је наш језик богат и разноврстан тако да га никако не треба постепено убијати и наше речи замењивати страним терминима. Посебно је то битно ако хоћемо, не да те речи заживе, већ да учинимо то на шта се оне односе и шта значе.

Без намере да правим опсежну анализу указаћу на пар тих термина чија је употреба нарочито сада раширена и „модерна“.

Термин имплементација је у свакодневној употреби у политичком и јавном говору. У Лексикону страних речи и израза, Милана Вујаклије, издавач Просвета Београд, 1996/97. година, на страни 325 се наводи да имплементација значи извршење, спровођење (наредбе), примену. Зашто, зависно од контекста реченице не кажемо примена нпр. споразума или договора, већ кажемо имплементација. Онај ко то слуша и не разуме шта треба да се учини са тим нпр. договором и обично у пракси од тога и не буде ништа. Можда се избегавају српске речи и због тога што имплементација значи и спровођење наредбе, али то је већ за дубљу анализу.

Термин аплицирати, на 64. страни у већ поменутом Лексикону, између осталог значи: брижљиво изучавати, прионути на неки посао, ставити …, али се код нас најчешће употребљаву у значењу пријавити се за нешто. Обично „аплицирамо“ за нека средства, али треба стално имати на уму да то, за шта се пријављујемо, треба пажљиво изучити и да треба прионути на неки посао. Када неко каже аплицирати, ово потоње губи из вида, а то је овде најважније.

Термин партиципирати, на страни 653 код Вујаклије, значи учествовати у делу, или имати у нечему учешћа, и зато је неумесно уместо учествовати рећи партиципирати.

На страни 713, поменутог речника термин презентација, између осталог значи предавање, представљање, приказивање… Ако се настави са овом заменом наших речи, предавачи ће постати презентери, али то више неће бити преношење нових мисли и идеја, већ продавање магле.

Већ поменути термин евалуација, на 246 страни Вујаклијиног речника значи одређивање вредности, а евалуирати нешто значи оцењивати и то је сасвим јасно.

Још један страни термин добија све већу примену. Термин скрининг на 829 страни код Вујаклије значи проверавање, али зашто да један политичар каже проверавање, кад ће сви схватити да је он као ђак у школи кога учитељ проверава, па је зато боље рећи скрининг, „да се Власи не сете“.

Могло би се ово наставити у недоглед, али крајње је време да не избацујемо наше лепе речи из језика и говора и да их не замењујемо терминима без смисла и значења. Нека ово буде мали позив да од сада то више не радимо и да поштујемо наш језик. Ако ми то не учиними, нико други то неће учинити.

Advertisements