Други тест – вештина читања

Вештина читања и разумевања прочитаног – ОСНОВНИ НИВО

1. Којим су стилом написани следећи текстови (административним, публицистичким, научним)?

а) Пријављивање за овогодишњу сезону летњих кампова код нас и у свету почело је крајем марта и до сада се, како сазнајемо од организатора у удружењу „Младих истраживача Србије“, пријавило већ 430 младих. Има још око 1.700 слободних места, а пријављивање је отворено до попуне кампова.

_______________________

б) Неки непрелазни глаголи, одн. нека њихова ужа значења, постајали су и прелазни: горети (ватра гори, непрел.) – горети угаљ, горети свећу (прел.); илису добиjали, одн. појачавали формалне ознаке прелазности, тј. стицали различите акузативске додатке који нису објекатске природе; понекад и обратно, неки прелазни глаголи постајали су и непрелазни: прећи ливаду (прел.) – прећи (болест је већ прешла, непрел.), што је далеко ређа појава.

_______________________

в) Заштитник грађана је независан државни орган који штити права грађана и контролише рад органа државне управе, органа надлежног за правну заштиту имовинских права и интереса Републике Србије, као и других органа и организација,

_______________________

2. Прочитај текст. У њему се налазе реченице које по стилу припадају и новинском чланку и енциклопедији. Подвуци реченице написане новинарским (публицистичким) стилом.

На градској плажи у Пириаполису, недалеко од Монтевидеа, главног града Уругваја, пронађена је беба делфина. Малени делфин са повредама, за које се претпоставља да су нанете рибарском мрежом, насукао се на обалу. Делфин је грабљивица. Његов зубни низ прилагођен је плену који лови: врсте са дугим кљуном и много зуба лове рибу, док оне са мање зуба и краћим кљуном радије траже лигње. Пошто су га пронашли, заштитници животне средине су пребацили делфина у резерват.

3. Одреди врсту стила којим су написани следећи текстови (научни, књижевноуметнички, новинарски, административни, разговорни стил).

1. Једино што могу сам признати то је да нисам волео школу, и кад сам могао да се извучем да не одем, било је то за мене право уживање. Једанпут ме заболео зуб, и то ме је одистински заболео, и образ ми се чак надуо, па ме мајка није пустила у школу. То ми се необично допало, и отада кога год у кући заболи зуб, ја не одем у школу. Заболи оца зуб, ја не одем; заболи мајку зуб, а ја опет не идем. Професори ми, међутим, нису уважили то што ја због туђих зуба не долазим у школу, него ми бележили изостанке, и казнили ме. И тако сам ја, ни крив ни дужан, а због туђих зуба страдао.

__________________________________

2. Настава и други облици образовно-васпитног рада у основној школи остварују се у току два полугодишта. Прво полугодиште почиње у среду, 1. септембра 2010. године, а завршава се у четвртак, 30. децембра 2010. године. Друго полугодиште почиње у понедељак, 17. јануара 2011. године, а завршава се у петак, 10. јуна 2011. године, а за ученике осмог разреда у петак, 27. маја 2011. године.

__________________________________

3. – Када излази нова читанка?

– Па, ти не знаш?

– Шта?

– Изашла је!

__________________________________

4. Прочитај одломак из дела Сунце Јована Дучића. У одломку из текста налази се и једна реченица из енциклопедије. Подвуци је.

Родио се на Јонском мору, на обалама пуним сунца, тамних вртова и бледих статуа, и, као галеб, окупао се у азуру, светлости и мирису вечито загрејаних вода. Јонско море је део Средоземног мора и налази се између Грчке на истоку, Сицилије на југозападу и континенталне Италије на западу и северозападу. Мајка га је често носила по студеним сенкама дрвећа чије је лишће имало мирис сна. Несрећни песник! Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори бело и хладно сунце, и по чијим обалама плачу ветрови. И једна мисао, као рана, опомињала га је на његову сунчану јонску обалу, тамне вртове и бледе статуе. И заједно с таласима и ветровима, он је плакао горко и неутешно на жаловима меланхоличног туђег мора.

Вештина читања и разумевања прочитаног – СРЕДЊИ НИВО

5. Прочитај текст. У тексту постоји фуснота.

Војислав Илић је наш први песник модерне, парнасовац1, који је у последњим годинама певања наслутио симболизам. Својом поезијом је утицао на српске песнике с краја 19. и почетка 20. века. Пут којим је Војислав Илић дошао до свог песничког израза био је посебан. Он се није угледао на неког од тадашњих француских песника – парнасоваца, јер су интересовања за парнасовце, први преводи и коментари њихове поезије код нас наступили касније. Учитељи Војислава Илића били су руски песници романтизма.

____

1Парнасовци – (назив узет према брду Парнас у Грчкој, које је по предању било место бога Аполона и његових девет муза, заштитница уметности и науке) представљају групу песника који су сарађивали у заједничким збиркама под насловом Савремени Парнас, од којих је прва објављена 1866. године у Француској.

Допуни реченицу: Коришћење фусноте најчешће је одлика _____________ стила.

6. Желећи да задиви уредника дневних новина, младић на пракси је за рубрику Догодило се у нашем граду написао краћи текст о збивању у аутобусу. Међутим, уредник је одбио да објави текст и прекорио га што је писао неодговарајућим функционалним стилом.

У време кад се ружичасти прсти зоре почну да осипају борама, ја попут брзе стреле улетех у један аутобус моћна стаса и с очима побеснелог бика који је ишао кривудавом стазом. Одједном осетих, соколовим оком и чулом Индијанца у ратној заседи, присуство једног младића чији је врат био дужи од врата брзоноге жирафе, а чији је меки филцани шешир био украшен плетеном траком. Нечисте душе и уста окужених јефтином пастом за зубе, младић се обрати другом путнику: – Има се утисак, знате, да ме намерно газите по ногама!

(Рејмон Кено, Стилске вежбе)

Чиме се одликује одбијени текст?

а) устаљеним изразима и реченицама и устаљеним редом речи;

б) наглашеном сликовитошћу коју стварају употребљене стилске фигуре;

в) употребљеним терминима и логичким извођењем закључака;

г) поједностављеним реченицама и скромним избором речи.

Заокружи слово испред тачног одговора.

7. Прочитај текст. Обрати пажњу на то због чега аутор користи термине у њему.

Постоје, у ваздуху који дишемо, такозвани инертни гасови. Носе необичне грчке називе ученог порекла који значе „Нови“, „Скривени“, „Неактивни“, „Странац“. Заправо су толико троми, толико задовољни својим стањем, да не учествују ни у једној хемијској реакцији, не комбинују се ни са једним другим елементом, и баш због тога су вековима били незапажени: тек 1962. године, један хемичар, после дуготрајног и надљудског труда, успео је да примора „Странца“ (ксенон) да се накратко сједини са изузетно грамзивим и живахним флуором.[…]

Оно мало што знам о својим прецима, зближава их са овим гасовима. Нису објективно сви били инертни, јер им то није било дозвољено: били су, односно морали су да буду, прилично активни, пре свега да би зарадили за живот, а и зато што је владало извесно морално начело према којем „онај ко не ради, не једе“; али су несумњиво били инертни у души, расположени за непристрасно мудровање, проницљив разговор, елегантну расправу, узвишену и неосновану.

(Примо Леви, Периодни систем)

Аутор у овом тексту користи термине да би:

а) извео закључке о инертним гасовима;

б) описао особине инертних гасова;

в) упознао јавност са открићем новог гаса;

г) представио породичне претке.

Заокружи слово испред тачног одговора.

8. Прочитај текст. Обрати пажњу на функционалне стилове (административни, научни, књижевни, публицистички) које је користио аутор у овом тексту.

1. Племенити гасови су се раније називали инертним гасовима јер се веровало да је њихова валентност нулта и да не граде једињења. Хелијум је хемијски инертан гас без боје, укуса и мириса, слабо растворљив у води. Француски астроном Пјер Жансен открио је 1868. године, приликом потпуног помрачења Сунца, нови хемијски елемент на Сунцу, а енглески хемичар Едвард Франкланд и астроном Џозеф Норман Локјер назвали су га хелијум према грчкој речи хелиос, која значи Сунце.

2. Смеша хелијума и водоника назива се „хелијумов ваздух“. Хелијум је елемент са најнижом тачком топљења. И остали пленетнити имају веома ниске тачке топљења и кључања у односу на атомску масу.

3. До Првог светског рата користили су се и у војне сврхе – за надгледање терена. Данас читави тимови научника учествују у конструисању све бољих балона, а пилотирање балоном је веома модеран спорт. Швајцарац Бертран Пикар и Британац Брајан Џонс облетели су 1999. године Земљину куглу балоном, без слетања, и после 19 дана лета спустили се у египатску пустињу.

1. Којим функционалним стилом је написан први пасус? _____________________

2. Којим функционалним стилом је написан други пасус? _____________________

3. Којим функционалним стилом је написан трећи пасус? _______________________

Вештина читања и разумевања прочитаног – НАПРЕДНИ НИВО

9. Прочитај одломак из текста Радослава Братића о Јовану Дучићу. Међу понуђеним речима и синтагмама заокружена је једна кључна реч. Заокружи још три.

Не треба заборавити да се Дучић родио на граници где се укрштају планински и медитерански ветрови, где се мешају вучји гласови с крицима морских птица. Можда  баш зато што је Дучић „рођен близу мора, он је гипкији и блиставији мајстор“, вели историчар књижевности Перо Слијепчевић. Медитеран му је био могућност да побегне из суре стварности херцеговачке сиротиње. Отуда и толико морепловаца диљем света рођених у Поповом пољу, и толико Херцеговаца по морским отоцима. Штури су подаци о Дучићевом детињству. Они око њега мало су их износили у јавност, а он их је, из неког разлога, изгледа крио. Дучић се детињству ретко враћао – а у своју интиму мало кога пуштао.

(Радослав Братић, Два стабла Дучићеве поезије)

Дучић вучји гласови Медитеран детињство морске птице Херцеговина мајстор

10. Прочитај одломке и заокружи број испред оног одломка на који се односе све понуђене кључне речи.

Кључне речи: антологија добро песништво/лепа песма уживање

1.

Пред најстрожом критиком, само антологије могу дати читаоцу добро песништво. […] Тек кад се такве антологије упореде са обичним песничким збиркама, видеће се колико и у збиркама најбољих песника осредње песме сметају бољима; и тек тада ће се видети какво уживање може бити читати […] збирку у којој су све песме врло високог реда, у којој после једне лепе песме човек не мора да чита пет слабијих, да плати задовољство које је од прве имао. Свака је песма лепа, свака је „драги камен“, и човек чита књигу са једним неисплативим осећањем сигурности, којим се удваја задовољство од сталног, неузнемиреног борављења на висинама.

2.

Ако је слободно навести као пример ову Антологију коју читалац има у рукама, уредник може […] дати потврде из свог властитог и најновијег искуства. Иако је све песме које су ушле у ову Антологију читао по више пута, тако да су оне за њега одавно изгубиле драж новине; иако их је он сам бирао и уносио у Антологију, тако да му је садржај Антологије исувише познат – он је, читајући још једном готову књигу у рукопису, осетио то велико уживање о коме је горе реч, и налазио је у читањузадовољства као да су му песме биле нове, и као да су биле лепше но дотада – толико су оне у свом новом друштву биле добиле.

3.

И зато је – поред других разлога – ова Антологија састављена __________по обзирима чисто естетичким, а мерило за избор песама држано врло високо. Под лирском песмом уредник је разумевао песму у којој преовлађује осећање, или га у њој довољно има да је разликује од чисто описних, дидактичних и приповедних песама, хладнијих, нижих у тону. Према томе, баладе, сатиричне, хумористичне, политичке и пригодне песме нису ушле у збирку. Тако су, да примера ради наведем неколико Змајевих песама, из Антологије испала његова Три хајдука, Билдунг, Видовдану, Јутутунска народна химна […] и друге.

11. Прочитај текстове обележене бројевима 1, 2 и 3. Заокружи број изнад текста који је сажетак свих пасуса о Ератостену.

Текст 1:

Ератостена називају данас оцем географије. Он је систематизовао дотадашња географска сазнања и објавио их у делу које је назвао Географика. Први је извршио израчунавање Земљиног обима. Учинио је то тако што је измерио растојање између два места у односу на угао сунчевих зрака. Његов прорачун је био врло прецизан – погрешио је само за 193 километра.

Текст 2:

Текст је врло занимљив јер говори о научнику Ератостену, који је живео пре нове ере. Овај научник је успео да једноставним инструментима израчуна Земљин обим. Данас знамо да је Земљин обим 40.009 км, а он је тада израчунао да обим износи 39.816 км. Погрешио је за свега 193 км! Само то је довољно да га назовемо „оцем географије“.

Текст 3:

Ератостен је живео пре нове ере. Био је грчки научник, филозоф и географ. Био је управник Александријске библиотеке, а бавио се и систематизовањем географских знања. Објавио је књигу Географика. Зато га данас називају „оцем географије“. Знао је када сунчеви зраци падају под правим углом у један бунар. То је било значајно за његово израчунавање обима Земље.

12. Проучи легенду и дате податке, а затим одговори на постављено питање.

Колики је проценат породица у којима је однос према књизи у супротности са читалачким навикама тих породица?

_________%

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s